ZLOČINCI POD MASKOM I ZAŠTITOM DRŽAVE
Edin Garaplija otvoreno i britko dijeli svoje uvide o savremenim izazovima s kojima se susreće bh. društvo ali i region u cjelini…
Razgovarali smo o institucionalnim slabostima, političkim strategijama ali i mogućim pravcima promjene.
Njegov pogled na aktuelne procese nosi dubinu, iskustvo i specifičnu analitičnost, zbog čega je ova epizoda posebno vrijedna za sve one koji žele razumjeti šta se zapravo dešava ispod površine.
Bez senzacionalizma ali s mnogo iskrenosti, pričali smo o stvarima koje se ne otvaraju često u javnosti.
Ako vas zanima kako izgleda stanje iznutra, kako razmišljaju ljudi koji su nekada bili u operativi i šta nas čeka u bliskoj budućnosti, onda je ovo epizoda koju ne smijete propustiti.
Voditelj :
Poštoveni gledalci Balkan Rules podkasta Danas u gostima je neko s kim smo imali čast da razgovaramo, tako da ćemo razgovar voditi na “ti” i pokušaćemo da dobijemo odgovore na neka pitanja o ovoj zemlji u kojoj je sve važno zapravo umrlo. Tako da ne znam da li ima svrhe uopšte pričati ali pokušaćemo.
Ja se izvinjam na ovom mračnom uvodu ali ne vidim ni jedan jedini razlog da budemo pozitivni i da ova emisija ima neki uskličnik radosti jer pričaćemo samo o tragedijama iz ove godine a osvrnućemo se na sve ono u čemu živimo.
Gost :
Nažalost, 30 godina traje jedna sistemska korupcija koja pravi jedan tamni vilajet od ove naše lijepe Bosne ali evo neko svjetlo se nazire na kraju tunela i ja sam siguran da će u ovoj našoj napaćenoj domovini, pojaviti se jedan tim ljudi, jedna reprezentacija koja će konačno ovu Bosnu izvesti, staviti je na šire euroatlantske integracije i normalne jedne demokratske, građanske prije svega države.
Voditelj :
Dogovorili smo se da budemo na ti jer se iz drugog gostovanja znamo. Ti zaista u to veruješ ili to samo lepo zvuči kad se kaže?
Gost :
Ja zaista u to vjerujem. Na osnovu čega? Pa mogu vam dati dosta informacija.
Prije svega mi smo, nažalost, država koja je u proteklom periodu u proteklom dosta propatila. Ovdje je bio jedan bratublački krvavi rat, neko ga zove agresija, neko oslobodlački rat, zavisi iz koje se strane gleda ali u svakom slučaju on je bio jedan nesretni krvavi rat, kako je to definisala Međunarodna zajednica. Ljudi su se ubijali a kad se vide rezultati toga, vidi se da smo opet jedna država koja je danas pod jednom jakim monitoringom Međunarode zajedice.
Da ne kažem neku težu riječ, neko će reći protektorat ali ja ću reći monitoring.
Zašto monitoring? Pa mi smo država koja je sada fudbalskim žargonima rečeno u drugom poluvremenu ove utakmice koja se vodi 30 godina.
U prvom poluvremenu je stao taj nesretni rat i on je donio jednu pragmatičnu, vrlo oštru da kažem, moguće čak reći u nekim segmentima ludačku košulju koju je nametnuo sukobljenim stranama.
Tako da je ovdje iluzorno pričati ko je počeo rat. To je sjajno opisao naš Oskarovac, Danis Tanović i ja ne bih sada više izlazio iz te teme ali ono što hoću da kažem – došlo je vrijeme da se ta ludačka košlja skine. To je to drugo poluvrijeme.
To znači i da je Dejton odradio svoje. Dejton je zaustavio rat. Mi imamo blagodat koja je definisana u članu 2 Ustava Bosne i Hercegovine koji kaže da se konvencija o zaštiti ljudskih prava direktno premjenjuje u sve zakone.
I to je informacija koja se danas krije od običnih građana. Šta to znači?
To je Ustav Bosne i Hercegovine u članu 2, koji kaže da je konvencija o zašti ljudskih prava direktno ugrađena u Ustav Bosne i Hercegovine i ima prioritet nad svim zakonima Bosne i Hercegovine. Mi smo jedina država – jedina država na svijetu koja ima to definisano u Ustavu.
E hajmo sada da vidimo da li je to ispoštovano.
Da li su te etno nacionalne oligarhije pročitali uopšte taj član? Ja mislim da jesu.
Ali su skontali sve tri zajedno pa su dogovorili se.
Ajda mi to ne kažemo narodu.
Bolje da mi ostanemo ovdje da se svađamo.
Jedni, drugi i treći. A ratni plijen i ono što smo zarobili mi ćemo to da dijelimo. Mislim da je to platforma njihovog rada.
E sad je izrasla jedna reprezentacija patriota. Iškolovalo se jedan tim ljudi. Naravno trebalo i vremena da prođe da ti ljudi sazrije da ta mudrost njihova dođe do izražaja.
Ja sam siguran da ta ekipa ljudi će znati da taj vrlo bitan član ustava konačno bude životno, eksplicito ugrađen u svim porama našeg društva. Onda više nećemo imati prebrojavanje na etno nacionalne partije. Nećemo imati više prebrojavanje na one njihove, one naše i tako dalje.
Nego ćemo imati ono što se kaže životne probleme na stolu za rješavanje pa bilo ko da sutra dođe u političkom i naravno demokratskom procesu.
Voditelj :
U ovoj emisiji sam počela sa time da je pravo umrlo. Ja sam sigurno u tom i mislim da sada upotrebimo sve jezike i “klanjali dženazu” i da je “sahrana” odavno bila. Ja bih jako voljela da u toj stolici sada je neko ko bi mogao dati odgovor.
Jer mi se godinama bavimo konstantacijom. Mi samo imamo mi konstatujemo i dalje ništa. Tačka.
Ja bih voljela da je u toj stolici možda Koroman, direktor policije, možda i gospodin ministar Katica…
Jer smo imali ove dve situacije u vrlo kratkom roku koje su za svaku normalnu državu – ne za ostavku, nego za smenu kompletne garniture vlasti jer smo vidjeli kada su u Sloveniji dogodilo jedno ubistvo, dva ministra su podnjeli ostavke. Verovatno postoji negde obraz a ta kategorija ovde kod nas je verovatno potrošena ili nije ni postojala.
I zato sam htjela ovoj emisiju da posvetim tim nekim temama koje ću sada nabrojati, nažalost u jednom dahu.
To je kuća strave i užasa iz Brčkog.
Znači ovo je zvanično obaveštenje gde kaže – podignutom optužnicom licu 1 se na teret se stavlja da je učinilo krivično delo neovlašćeno bavljanje određenim zanimanjima iz člana 358 krivičnog zakona Brčkog distrikta, kao i krivično delo zapuštanje i zlostavljanje deteta iz člana 216 stav 1 istog zakona u saizvršilaštvu s licem 2, dok se licu 2 na teret stavlja pored saizvršilaštva krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje deteta iz člana 216 stav 1, izvršenja krivičnih dela, iskorišćavanja deteta radi pornografije iz člana 207 stav 2 krivičnog zakona Brčkog distrikta, bludne radnje nad detetom mlađim od 15 godina iz člana 207 d stav 6 krivičnog zakona Brčko distrikta. Ovo je teško i pročitati – 31 dete, najmlađe 6 meseci, najstarije 12 godina. Svedoci komšije kažu da je kuća Strave postojala od 7 do 10 godina. Slučajno je devojčica izašla na ulicu i obratila se za pomoć. Koliko smo slepi jadni i ubogi da nismo u stanju da vidimo zločin koji nam se dešava pred očima. 7 godina se to ili deset dešavalo u toj kući i zaboravili smo na taj predmet zato što imamo slučaj pedofilije u policiji u Tuzli a samo malo posle toga imamo ljude koji su izgorjeli u staračkom domu nepokretni na spratu.
Gost :
To su sve povezani slučajima ali evo dozvolite hvala vam na tom pitanju.
Moramo pričati emotivno jer zaista dirnuli su naranjivnije kategorije našeg društva i vrijeme je da narod ustane i kaže dosta, tako da kažem žargonski “pukne rukom od sto” i kaže “ne možete više” – udarili su na djecu, udarili su na starce i mi moramo svi ustati složno bez obzira ko je u kom entitetu ko je u kom taboru ko je u kojoj političkoj opciji. Svi dobri ljudi, časni ljudi – građani Bosne i Hercegovine, moraju reći dosta jer ovo je sistemska korupcija koja izjeda naše društvo 30 godina.
A vladavina prava kaže sljedeće, nepunih mjesec dana ranije, prije ove, da kažem, afere sa pedofilima u Tuzli, nekad posle te otkrivene afere, odnosno tog događaja u Brčkom, dešava se jedna velika međunarodna akcija, koja ima jedan skraćeni naziv i koja je provedena u 27 zemalja, koja je dovela da se 51 dijete spasilo, znači lociralo, identificiralo i spasilo.
Prvo je provedena akcija spašavanja a zatim je otvoreno preko 300 skupova podataka, kako popularno u javnosti u medijima se to kaže, sky telefona, to su skupovi podataka gdje su kriminalci, mafijaši, pedofili i ostali razmenjivali slike, trgovali s tom djecom i tako dalje. I produkt toga je 213 informacija za nacionalne agencije policijske i strateške. Ja sam siguran da je dio tih podataka proslijeđen i Bosni i Hercegovini.
Zašto? Pa zato što imamo okruženje da je to Hrvatska već potvrdila da je dobila to i Crna Gora i Albanija da su dobile. Znači nije mogla Bosna ostati nedirnuta u tom lancu prema zapadnoj Evropi, trgovine djece, iskoristavanje djece i pedofilije i ostalo.
E sad nadležni organi trebaju da kažu da li su to podaci koje su oni dobili i po kojima su postupali ili su ove akcije u Tuzli njihovo djelo te ako su njihovo djelo na osnovu kojih saznanja su oni to proveli? Jer tamo imate potpuno diametralno suprotne informacije.
Prvo kaže se da je akcija trajala 15 mjeseci pa onda se to koriguje pa se kaže 5 mjeseci da bi na kraju bilo da je se akcija provodila mjesec do mjesec i po. Ako se provodila i mjesec i po ko je to dozvolio da djeca budu mamac? Jer vidite kako radi Europol.
On je prvo spasio djecu a onda hapsio počinioce. A ovdje su djeca prepuštena mučenju. Možda čak godinama.
Ako ne može lokalni nivo da se obraćuna sa svojim kolegama ima nivo iznad.
Zašto ovde državne agencije nisu uključene? Zašto ne vidimo da se na istražnim radnjama u Brčkom u Tuzli ne pojavljuju viši nivoi?
Zašto se nije organizirao jedan združeni štab?
Ne samo struke policijsko pravosudne, nego i vještaka koji će vještačiti te slučajeve.
Voditelj :
Edine, ja pričam kao čovek. Mi smo u Tuzli imali proteste i na tim protestima govori gospodin Memić, koji je također bio ovde gost. Pre deset godina je njemu dete ubijeno. Imamo i Dragičevića iz Banja Luke.
I sada on stoji u Tuzli ispred ljudi gde pričamo o pedofiliji. Dokle tako?
Gost :
Gospodin Memić je govorio o sistemskoj korupciji. Ovo znam jer sam ja bio prisutan.
Na žalost, gospodin Memić je izgubio svoje djete.
Takođe i gospodin Dragičević svoje dijete. I mnogi su izgubili svoju djecu. Pa i ta majka od tih djevojčica je na neki način žrtva.
Ne smijemo ovde dozvoliti da oni dehumaniziraju žrtve. Pogledajte malo koliko ti stranački, pod navodnicima, botovi vode taj proces dehumanizacije žrtava.
Boraca koji se bore za istinu za svoju djecu.
Pogledajte samo kako govore i šta govore. Na kraju, pogledajte šta govore o meni. Zašto?
Zato što se ne bojim da kažem istinu. Ne bojim se jer znam i šta sam radio i kako sam radio i za šta sam se borio u ovoj državi. Isto tako i gospodin Memić i gospodin Davor Dragičević.
To su veliki borce za pravdu.
Ta dehumanizacija žrtve – to vam je posljedni stadij.
Znate kad žrtvu, koja je pogotovo žrtva sistema gdje sistem dozvoli da mu nekoga ubijete. Onda još to prikriva i još te na kraju dehumanizira.
Da onaj koji je izgubio člana porodice još na kraju odgovara tamo za neku klevetu ili za neku, kako se zove, podmetnutu stvar.
To je već onda ozbiljan karcinom i metastraza društva.
A svemu prethode nekažnjeni ratni zločini u čemu važnu ulogu ima djelovanje takozvanih “Ševa”.
Voditelj :
Kada si ti u pitanju i dan danas, iako tome ima mnogo godina – ti si Edin Garaplija, čovek koji je u Haškom tribunalu bio svedok Radovana Karadžića.
Znači ti si svedočio u njegovu korist. Evo ni to nije razjašnjeno.
Gost :
Evo da to jednom razjašnjimo i da stavimo tačku.
Ja sam odbio pozive da svedočim u korist odbrane a onda sam po pozivu, došao kao svjedog suda da kažem istinu što je moja građanska dužnost.
Da nisam došao, bio bih uhapšen i bio bi procesuiran kao neko ko ne poštuje Haški Tribunal. Ja sam prije svega legalista i na poziv suda sam se odazvao.
Moje svjedočenje i u jednom i drugom slučaju su potpuno kristalno i čisti i jasni. I svako ko želi, neka ode na Youtube, prvo se uvjeri da sam došao kao svjedog suda a onda neka obrati pažnju na moje svjedočenje u kom kažem dosljedno, citirat ću sad sam sebe – ševe su ubačene iz Beograda u policijske i armijske strukture da bi kompromitirale odbranu i da bi kompromitirale branitelje Bosne i Hercegovine. I trebalo je imati petlju pa otiću na ta dva slučaja i to reći.
Ali ono što se ne zna u javnosti, ovdje ću dati jednu ekskluzivu. Ja sam u Haškom tribunalu tom prilikom dobio dva dosijea. Upućeni znaju koja su to dva dosija, jer sam bio kooperativan i dobio sam dosije.
Jedan dosije je bio otvoren za nologodavce ševa, znači da ih sad ovde ne spominjem a prepoznaće se – to je najviši bošnjački vrh a drugi dosije je o samim ševama.
E sad nek oni gataju i neka skontaju kakvi su to papiri i dokumenti iz Haškog tribunala, došli i pripremljeni. Na kraju krajeva, jedan dobar dio tih dokumenta je dat u mojoj krivičnoj prijavi proti Bakira Izetbegovića i organizovane kriminalne grupe sa Osmicom, Kemom, Herendom i drugim kosovcima, Muslimovićem i ostalim, koji su radili to zlo i rukovodili tim ševama.
Oni trebaju da se crvene a ne Garaplja. Garaplja ih je razotkrio a Garaplja nije bio pripadnik ševa, kako su poturali, nego upravo svjedok suda i to ne svakog suda, nego Haškog tribunala i Garaplja je dobio nepobitne dokaze koje je dostavio ovdje u upravu policije ali pored federalne uprave policije, dostavio sam i OHR-u, drugim međunarnim organizacijama i naravno tužiteljstvu Bosne i Hercegovine.
Kada je ta moja krivična prijava stigla dole, skupio se kolegi profesionalaca šefova odijela, organizovani kriminal, terorizam itd. i samo su konstatovali da po toj krivičnoj prijavi mogu dati samo akt kojim upućuju čitavu prijavu sa svim dokazima državnom tužiteljstvu. Naravno sad je druga priča što državno tužiteljstvo do sada nije krenulo u jednu odlučnu bosansku sablju jer to su apsolutni dokazi i apsolutno je sve poredano da tužiteljstvo može odmah – ne danas nego juče, krenuti da počisti taj najkorumpiraniji i najgoriji vrh u ovom društvu.
Voditelj :
Koliko je taj predmet već aktivan ?
Gost :
Pa on je predat prije već nešto više od godinu dana i taj predmet je kod Ćazma Hasanspahića. Ja sam vjerovao da se radi o jednom častnom tužiocu ali očito je taj tužlac opterećen nekim svojim dijelima ili nedijelima i zato je on taj predmet usporio šta čeka da se u toj istrazi. Međutim, ovdje imamo isto jednu nelogičnost.
Zakon o krivičnom postupku i krivični zakon Bosne i Hercegovine jasno definišu uloge i tužiteljstva ali i istražnjih organizacija, odnosno agencija. I tamo kaže kad ima sumnja opravdana na postojanje krivičnih dijela a sumnja je da su ljudi pobijeni da ih ovdje počnemo nabrajat, od Hakije Turajlića, Irfana Ljubijankića, Joze Leutara, Nedžada Ugljena, Ramiza Delalića, Ismeta Beramovića, Safeta Zajke, Izeta Nanića itd. Trebalo bi dosta vremena da ih nabrojimo koliko je ljudi nestalo pod misterioznim okolnostima.
Zamislite da ga ubiju danas i da on ujutru u ranim satima bude ukopan da niko ne uradi ni obdukciju ni da se zna a da tamo neki veštak kaže da ga je zadesila smrt.
Kaže, umro je zadesno u smrću a ne kaže se pogođen je snajperom u prijedelu leđa ili sprijeda itd. Znači, to su strašne stvari.
I ko su ljudi koji su ginuli? Pa heroji ove države, ljudi koji su raskrinkavali tu duboku državu. E sad kad to sve izanaliziramo i pokažemo, onda vidimo da je to jedna ozbina mafijaška hobotnica, jedna sistemska organizacija, jedan klan da tako kažem, koji se udružio, bez obzira na naciju, bez obzira na vjeroispovijest ili pripadnost službama ili strankama, oni su se udružili u jednu ozbinu mafijašku hobotnicu.
I ta je, hobotnica, zarobila Bosnu i Hercegovinu i napravila ovo što danas imamo pa nam se sada odražava da šutimo.
Oni nam siluju djecu i šutimo, ubijaju starce pa šutimo ubijaju na ulicama, prave egzibicije u saobraćaju a mi šutimo.
Balkan Rules
